Srpsko narodno pozorište

Krajem XVIII veka je u Vojvodini već postojala izvesna pozorišna praksa u vidu diletantskih predstava, kada je Novi Sad (tada pod imenom Neoplanta) dobio Theatrum publicum - javno pozorište (daščanu pozornicu) u Njegoševoj, nekad Pozorišnoj ulici. Nekoliko decenija potom, u dokumentima novosadskog Magistrata iz 1825. i 1826. godine može se pročitati da je ovo već trošna građevina sklona urušavnju pa je radi bezbednosti ansambla i građanstva naloženo i sprovedeno njeno rušenje 1826. godine. Nakon toga, predstave su se igrale u nemačkom Krajnerovom teatru u istoj ulici, a od 1828. u gostionici Fazan. Leteće diletantsko pozorište (Srbsko-diletant sodružestvo) je osnovano 1838. godine, ali odustvo pozorišne zgrade je ponovo onemogućavalo rad.

Svi ovi pokušaji i delovanja u pogledu razvoja pozorišta pobudili su pažnju i želju građana Novog Sada za stalnim gradskim pozorištem i ideja se počela razvijati na jednoj novijoj, sveobuhvatnijoj ravni.

Nakon niza događaja koji se tiču promena državnih granica, ratnog i teškog finansijskog stanja, sankcija i zatvaranja granica ka svetu, bombardobanja i sl, SNP je kao kulturna institucija koja je po svojoj prirodi otvorena kuća, moralo takođe, da prođe kroz teškoće i da ponese terete vremena svoj nacije. I u tom periodu se radilo sa jednakim trudom i entuzijazmom kako bi se rad pozorišta nastavio.