Ništa nije stalno u bezmalo pedeset godina dugoj istoriji kultnog sastava Crime & the City Solution kao želja Sajmona Bonija da dokuči i opeva svet. Ceo svet!
A video ga je kao malo ko, očima poljoprivrednika na farmama Tasmanije, humanitarca po zabačenim predelima Papua Nove Gvineje, Bangladeša i Maršalskih Ostrva, kamiondžije po pustinjama Nevade, far majstora u Holivudu, roudija na tuđim turnejama po Evropi, činovnika u Kanberi, te akademskog istraživača političkih (ne)prilika u Avganistanu osamdesetih.
Muvajući se gore-dole (Sidnej, Melburn, London, Berlin i Detroit), ovaj karavan svirao je mnogo i snimao malo, u skladu sa filozofijom da sve može da zvuči i akustično i električno, i bučno i elegično, i da je studijska verzija samo jedan način da se nešto odsvira, nikako i najbolji, a da su nastupi i bukvalno živi: tamo je sve fluidno i tamo je magija. Isto je važilo i za žanrove, instrumente i članove kolektiva. Australijski umetnički post-pank, čiji su i rodonačelnici, dobijao je primese gotika, nojza, kabarea, filmske muzike, garažnog roka i amerikane. Kako kad.
Prvi dugosvirajući album, Room of Lights, objavljen je tek ’86, čak devet godina od osnivanja i u trećoj postavi. Hit numeru Six Bells Chime široj publici otkrio je Vim Venders u filmu Nebo nad Berlinom. Usledio je triling fantačničnih ploča iz tzv. berlinskog ciklusa, Shine (‘88), The Bride Ship (‘89) i Paradise Discotheque (‘90), a do sledećeg albuma, American Twilight (2013), prošle su čak 23 godine. Sa još svega nekoliko EP-jeva, jednim živim albumom i dva Bonijeva solo izleta, bend baš i nije usrećio muzičku industriju.
No uprkos skromnom broju izdanja u katalogu, Crime je bio i ostao krem andergraunda, a Sajmon omiljeni muzičar svima omiljenih muzičara. Dovoljno je samo pogledati plejadu onih koji su svirali sa njim: Roland S. Hauard (The Birthday Party, These Immortal Souls), Mik Harvi (The Birthday Party, The Bad Seeds, PJ Harvey), Aleksander Hake (Einstürzende Neubauten), Krislo Has (Deutsch Amerikanische Freundschaft), Dejvid Judžin Edvards (16 Horsepower), Troj Gregori (The Dirtbombs), Džim Vajt (Dirty Three), dok je spisak fanova mnogo duži.
Nakon još jedne dugačke pauze, prošle godine izašao je album the killer (2023). Sporiji i promišljeniji od ranijih, inspirisan je ljudima koji pokušavaju da vode normalne živote u nadasve nenormalnim uslovima ratova i kriza zbog kojih je današnjica tako neizvesna. Tročlana, ovoga puta akustična postava koju čine Sajmon Boni (vokal), njegova partnerka Bronvin Adams (violina i drugo najprepoznatljivije lice benda) i Džošua Marfi (akustična gitara i vokal), izvodi nove i stare pesme u obliku u kojem su i nastajale. Namera im je da stvore intimnu atmosferu u kojoj malo društvo svira samo za prijatelje.
"The edge and depth of my voice is not a natural thing that great singers have, like Simon Bonney" – Nik Kejv
".....one of my personal heroes and inspirations, the great Simon Bonney" – Mark Lanegan
"Ten years on from their last album, Crime and the City Solution return with one of the albums of the year" – Louder than War